O organizovanju kancelarijskog prostora i tome kako on utiče na produktivnost razgovarali smo sa arhitekticom Sonjom Brstinom sa portala Gradnja.rs koja je u svojoj karijeri dizajnirala veliki broj takvih prostora.

Sonja ističe da uređivanje kancelarije nije samo puko razmeštanje stolova i stolica, već da je reč o kreativnom poduhvatu u kome će se zaposlenima omogućiti da se osećaju zadovoljno, iz čega dalje proizilazi i veća produktivnost, što zapravo i jeste cilj ulaganja u enterijer poslovnog prostora.

„Zbog toga je veoma važno ne samo kako su dizajnirane kancelarije, već i kako su osmišljeni zajednički prostori kao što su kantine i konferencijske sale, jer su to mesta gde će zaposleni moći da razmenjuju iskustva i potrebe. Ključni faktor prilikom dizajniranja kancelarijskog prostora jeste udobnost i stvaranje prijatnog mesta za rad. Potrebno je napraviti prostor u kome zaposleni žele da provode svoje vreme“, objašnjava Sonja.

Iz tog razloga, insistira pre na funkcionalnim, nego na estetski lepim prostorima jer, kako nam je objasnila, usiljena rešenja koja podrazumevaju isticanje estetike obično žrtvuju funkcionalnost.

„Prostori su obično pretrpani nameštajem, ne postoje definisane linije kretanja između prostorija, klime duvaju na pogrešnim mestima, a najčešće im fali šmek koji prostoru daju na autentičnosti. Lep detalj zapravo proizilazi iz pažljivog arhitektonskog sagledavanja prostora i pravljenja funkcionalng rešenja u kojem se sve opcije obavljaju neometano“, kaže ona.

Višegodišnje iskustvo naučilo je da u praksi, prilikom dizajniranja kancelarijskog prostora, treba izbegavati monohromatsku šemu.

„Potrebno je u enterijer uneti kolorit koji će prostoru dati na dinamičnosti i razigranosti. Obično se koriste kompanijske boje ili komplementarne boje koje enterijeru daju pečat. Važno je znati da zemljane i pastelne boje pobuđuju kreativnost kod zaposlenih, pa ih često koristim u svojim projektima“, objašnjava ona.

Sa ovim se slaže i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Boris Popov, koji za Forbes Srbija ističe kakve efekte boje ostavljaju po naše raspoloženje, ali dodaje i da te podatke treba uzeti sa rezervom, budući da još nedostaje snažna empirijska podrška.

„Na primer, pokazano je da crvena boja podiže nivo energije i pobuđenosti, žuta može da stimuliše mentalnu aktivnost, a da zelena i plava boja vode opuštenosti. Konkretno, zelena boja najviše odmara oči i dovodi do efekta obnavljanja pažnje“, kaže Boris.

Anketa iz 2019. godine koju je sprovela kompanija za traženje posla Monster.com, pokazala je da je od više od 3.000 ispitanika gotovo 85 odsto reklo da je nekad plakalo na poslu. Novija anketa koju je sprovela agencija za privremeno zapošljavanje, na sličnom uzorku, pokazala je da je 52 odsto njih reklo da je na poslu nekada izgubilo živce.

Ovakve situacije podstakle su kreiranje „Stressed-out“ soba u kojima su zaposleni izolovani od buke, gde mogu da predahnu ili pak vrište ukoliko osete potrebu.

Boris ističe da taj trend polako dolazi i kod nas. To mogu biti i sobe za meditaciju i velnes sobe i obično su deo benefita koji poslodavci daju svojim zaposlenima.

„Takve sobe mogu imati efekte, jer samo praktikovanje meditacije ili majndfulnesa, kako istraživanja sugerišu, mogu da imaju blagotvorne efekte na raspoloženje, stres i blagostanje zaposlenih. Ali ono što bi ovde trebalo imati na umu, to je da takve sobe ne mogu kompenzovati nisku platu, dosadne i monotone poslove, toksične međuljudske odnose, loš menadžment i slično“, objašnjava on.

Kako su nam sagovornici objasnili, dizajn enterijera igra značajnu ulogu kada je u pitanju produktivnost. Tako Boris ističe da je opšte poznato da pogled kroz prozor koji gleda na zeleni ambijent – park ili šumu, vodi ka boljem raspoloženju u poređenju sa prozorom koji gleda na urbani deo grada.

„Bez obzira na to kakav dizajn enterijera se izabere, njegov uticaj ne treba prenaglašavati. Mnogo značajniju ulogu produktivnosti zaposlenih igra način na koji je posao organizovan, socijalna podrška na radnom mestu, kultura podrške i psihološke bezbednosti i tome slično“, kaže on.

Takođe, naši sagovornici, sugerisali su na još jedan važan element kada je u pitanju organizacija kancelarijskog prostora. Iako jedno vreme popularni, danas se sve više osporavaju takozvani „open space“ prostori. Mnogo je razloga za to.

„Open Space prostori su kontroverzna tema jer, iako su mnogo obećavale, otvorene kancelarije nose mnogo više kontradiktornosti nego što se inicijalno mislilo. Na primer, zaposleni u takvim prostorijama se žale na nedostatak privatnosti, povećanu buku i više distrakcije u poređenju sa tradicionalnim ‘zatvorenim’ kancelarijama“, kaže on.

Sonja ističe da za razliku od dosadašnjeg „open-space“ trenda, zaposleni sve više traže intimnija radna mesta.

„Open-space koncept zamenile su veće kancelarije do desetak ljudi gde se oni grupišu po projektima. Takođe, sve su prisutnija deljena radna mesta, kada zaposleni menjaju pozicije u zavisnosti od potreba. Klijenti traže što fleksibilnija radna mesta, kako bi maksimalno izašli u susret zaposlenima“, navodi Sonja.

Klimatske promene, tropske temperature i jake kiše dovele su do okretanja ka ekološki prihvatljivim rešenjima. Mnoge kompanije, u želji da očuvaju imidž, ali i podignu svest o ekološkim problemima, sve češće prelaze na održive materijale. Takva situacija je i sa odabirom materijala u kancelarijskom prostoru.

Ne samo da prostor čine prijatnim za boravak, već su takvi materijali često i laki za održavanje.

„Sve se više koriste reciklirani materijali poput akustičnih panela i podova (itisona) koji su dobijeni od recikliranih plastičnih flaša i drugih otpadnih materijala. Prirodni materijali poput furnira, doprinose prijatnijem ambijentu. Važno je da radna jedinica, to jest radni sto, bude od otpornih materijala. Zbog toga se uglavnom koriste kompakt ploče koje su izdržljive, otporne i lake za održavanje“, objašnjava ona.

Nije loše ni da se, kako nam je objasnila, na zidove i plafone stave materijali koji upijaju zvuk, a treba voditi računa i kada je u pitanju rasveta, posebno ukoliko se radi o kancelarijama sa staklenim pregradama. One su, kaže, dobre jer otvaraju prostor, ali sa druge strane treba voditi računa o njihovom postavljanju, jer poslovni prostori ne treba da budu samo lepi, već i funkcionalni.

„Ipak, za dobru radnu atmosferu potrebno je pažljivo birati rasvetu, jer ona značajno utiče na konačni utisak o enterijeru. Dok se u stambenim prostorima koriste topla svetla, u poslovnim prostorima je bolje koristiti hladniju svetlost od 4000K koja utiče na veću produktivnost, svetla moraju da budu dobro raspoređena, pa se stoga radi proračun osvetljenja, kako bi svaka radna jedinica imala dovoljnu količinu svetla“, dodaje ona.

Sonja projekte najčešće dizajnira sama, ne samo kako bi maksimalno iskoristila svaki centimetar, već i kako bi izašla u susret zahtevima klijenata.

„Tako je na jednom od prošlih projekata klijent tražio konferencijske stolove koji neće dozvoliti da iko sedi na čelu stola. Naime, deo kulture jedne poznate novosadske kompanije je da za stolom svi imaju pravo da iznesu mišljenje i saslušaju druge. Stoga sam im osmislila sto sa čelom koji se završava trouglastim oblikom – u špic. Bili su oduševljeni“, kaže Sonja.