Tržište nekretnina trenutno je u zastoju, nakon petogodišnjeg snažnog rasta. Ali to je samo zatišje, smatraju pojedini stručnjaci, jer će na njega veliki uticaj imati najavljene kapitalne investicije.

Najveću pažnju do sada je izazvala organizacija međunarodne izložbe EXPO 2027, zbog koje se očekuje da će Surčin doživeti bum, ne samo zbog izgradnje izložbenog prostora i hotela, već i logistiških kapaciteta i skladišta, ali i stambenih objekata, piše specijalizovani portal za oglašavanje 4zida.rs.

Za investitore, ali i za kupce koji žele da ulažu u nekretnine, i neka druga naselja su postala privlačnija s najavom novih, velikih infrastrukturnih projekata. I jedni i drugi vide potencijal za rast cena kvadrata u budućnosti na ovim lokacijama, a time i za svoju zaradu.

Buduća čvorišta: Pančevo, Novi Sad, Niš...

- Osim Surčina i Beograda na vodi, u vrhu liste destinacija koje imaju potencijal za rast su Mirijevo, Pančevo, ali i veliki gradovi poput Novog Sada i Niša, koji će postati prava čvorišta za biznis i stanovanje zbog najavljene izgradnje nekoliko auto-puteva i brzih saobraćajnica - kaže Aleksandra Mihajlović sa 4zida.

 

Mihajlovićeva dodaje da je trenutno oglašena cena kvadrata stanova u Pančevu u starogradnji 1.350 evra, a u novogradnji 1.600 evra, dok se cene kvadarta u starogradnji u Novom Sadu sada kreću od 1.700 do 2.800 evra, a u Nišu od 1.220 do 1.900 evra.

Veljko Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ukazuje na to da infrastrukturni projekti mogu povećati vrednost nekretnina u okolini, jer često dovode do poboljšanja pristupačnosti, privlačeći investitore i povećavajući potražnju za stambenim i poslovnim prostorom.

- Kapitalne investicije mogu značajno uticati na potražnju i cene nekretnina. Pojačana gradnja i potražnja za stanovima u Beogradu često zavise od urbanističkih planova, infrastrukturnih projekata i ekonomske dinamike. Trenutno, uzimajući u obzir i projekat EXPO 2027, neke od oblasti koje privlače pažnju investitora i kupaca su Mirijevo, Surčin, Novi Beograd, ali i Vračar, Savski venac, kao i delovi grada u blizini reke Save. Osim toga, projekti revitalizacije pojedinih kvartova i planirana infrastrukturna unapređenja mogu doprineti rastu potražnje za nekretninama u tim celinama  – napominje Mijušković.

Koridori dižu i cenu stanova

Nikola Radić, iz agencije „Ataše nekretnine“, kaže da su glavni pokretači svakog tržišta nepokretnosti, sa uticajem na ponudu i na potražnju, stanje na finansijskim tržištima, odnosno cena i raspoloživost kapitala.

- Kapitalne investicije, kao inicijator i zamajac razvoja, direktno utiču na potražnju, pa tako i na cenu nepokretnosti. One generišu potražnju na užem lokalitetu, određena mikrolokacija dobija na kvalitetu u smislu infrastrukturnih objekata, saobraćajnih komunikacija i slično, što dovodi do generisanja povećane potražnje za nepokretnostima, a time i do povećanja cene kvadrata. Kako kapitalne investicije u Srbiji poslednjih godina postaju sve prisutnije i značajnije, realno je očekivati povećanje potražnje, a zatim i povećanje cene nepokretnosti na određenim loakcijama – ukazuje Nikola Radić.

Mirijevo sve interesantnije

On ističe da je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji i izgradnja brze pruge Beograd - Niš i smatra da će on imati veliki uticaj na razvoj celokupne zemlje, a pre svega za jug Srbije. Niš je već čvorište u kojem se spajaju istočni i južni krak Koridora 10, ka Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, a u toku je i izgradnja novog koridora ka Prištini, koji je dobio naziv „Auto-put mira“.

- Projekat veličine kao što je izgradnja brze pruge ima mogućnost da mobiliše investicije u različitim oblastima. Takva perspektiva zadržava ljude, pa verujemo u razvoj i juga Srbije i Niša, Leskovca, Vranja – kaže Radić.

On navodi da je Mirijevo, kao relativno mlado i perspektivno naselje, za kojim postoji konstantna potražnja od kupaca nepokretnosti, projektom metroa, kao važne kapitalne investicije, dodatno dobilo na značaju, kada su u pitanju beogradska naselja.

- Mirijevo kao mikrolokacija ima svoje prednosti i konstantnu potražnju za kvadratima stambenog prostora. Opština Zvezdara je jedna od retkih sa pozitivnom stopom prirodnog priraštaja u Srbiji, i imajući u vidu tu činjenicu, kao i najavu izgradnje početnih stanica metroa u tom stambenom naselju, ova lokacija ima perpsektivu  – smatra Nikola Radić.

Danas je cena stana u starogradnju u tom beogradskom naselju oko 1.500 evra po kvadratnom metru u starogradnji, odnosno oko 2.000 evra u novosagrađenim objektima. Radić ističe da je pre desetak godina cena kvadrata u ovom stambenom naselju u proseku bilađ 1.000 evra u starogradnji, odnosno 1.300 evra u novogradnji, što je ujedno još jedan pokazatelj povećane potražnje za nepokretnostima i potvrđuje opravdanost investicionih ulaganja u tom kraju.

- Tako se u novogradnji mogu naći kvalitetni objekti, za kojima postoji velika potražnja kupaca i čija cena dostiže i više od 2.000 evra po metru kvadratnom. Slična je situacija i sa opštinom Surčin, gde potražnju generiše velika kapitalna investicija EXPO. Kao lokacija na kojoj takođe zapažamo povećanu gradnju komercijalnih nepokretnosti izdvaja se i Pančevo. Razvoj lokalne infrastrukture (putne, komunalne, zdravstvene), dolazak većeg broja stranih investitora, uz relativnu blizinu Beograda kao glavnog grada, čini grad Pančevo perspektivnom investicionom destinacijom – kaže Radić.

I nove fabrike podstiču stanogradnju

Svaka nova industrijska zona podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, ali i dolazak radne snage iz okolnih opština, što u nekim naseljima značajno pojačava potražnju za nekretninama.

Iako se poslednjih meseci priča o Surčinu kao lokaciji koja će biti sve traženija zbog međunarodne izložbe EXPO, ova opština već nekoliko godina doživljava procvat kada je u pitanju privreda. Uz Staru Pazovu i Inđiju, to je jedna od tri lokalne samouprave u Srbiji u kojima gotovo da nema nezaposlenih. Zbog geostrateškog položaja, blizine auto-puta i aerodroma, ove opštine su bile i ranije privlačne za ulagače, a Veljko Mijušković smatra da imaju veliki potencijal da se razvijaju i u narednom periodu.

- Takođe, nova radna mesta koja se otvaraju zbog fabrika mogu uticati na potražnju za stanovima u blizini. S druge strane, može doći do izazova poput promene pejzaža i povećane gužve. Izvan Beograda, nekoliko lokacija u Srbiji postaje privlačno zbog infrastrukturnih projekata. Niš ima perspektivu zbog aerodroma, dok se Novi Sad ističe kao centar privrede i kulture, s brojnim investicijama i unapređenjima. Takođe, industrijske zone poput Šimanovačkog puta i industrijske zone u Inđiji takođe privlače pažnju investitora. Planinski centri poput Zlatibora i Kopaonika su takođe i dalje atraktivni za građevinske investicije – kaže Veljko Mijušković.