Broj transakcija na tržištu nekretnina prošle godine pao je u 13 od 16 članica EU za koje je evropska statistička kancelarija imala podatke.

Najveći pad beleži Luksemburg u međugodišnjem upoređivanju, dok je najveći rast imao Kipar.

Kako se navodi, prošla godina bila je druga zaredom u kojoj je u većini članica EU smanjena kupoprodaja stanova, a u 2022. ovakvu situaciju na tržištu imalo je deset država EU. Prema podacima Evrostata, prošle godine najveći međugodišnji pad imao Luksemburg, i to 43,3 odsto, slede Austrija (-26,4 odsto), Mađarska i Finska (po -24,5 odsto), kao i Francuska (-21,5 procenata). Odmah iza Francuske je Slovenija, gde je pad bio za petinu. Istovremeno, najveći porast za 31 odsto imao je Kipar, a rast u broju kupoprodaja zabeležen je i u Poljskoj za 3,9 odsto i u Irskoj, ali za svega 0,6 odsto.

I pored praktično zamrlog tržišta nedavno je objavljeno da je trend rasta cena kuća prisutan u mnogim evropskim zemljama.

Prema istraživanju Evrostata, u prvom kvartalu ove godine cene su porasle u 26 zemalja Evropske unije u proseku za 1,3 odsto, a zakupa za tri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema najnovijim podacima, u 2022. čak 69 odsto stanovništva EU živelo je u domaćinstvima koja poseduju svoje domove, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenim stanovima. Najveći udeo vlasništva zabeležen je u Rumuniji (95 odsto), Slovačkoj (93 odsto), Hrvatskoj (91 odsto) i Mađarskoj (90 odsto). U svim zemljama članicama, osim Nemačke, bilo je više vlasnika nego zakupaca.

Statistika pokazuje i da su se cene kuća više nego udvostručile u sedam zemalja EU od 2010. godine, uključujući Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju, Češku Republiku, Austriju i Luksemburg. Smanjenje kirija zabeleženo je u Italiji i na Kipru.

Zakup je skuplji u 26 zemalja EU, a najveći rast zabeležen je u Estoniji, Litvaniji i Irskoj. Jedini pad cena zakupa zabeležen je u Grčkoj.

Moglo bi se reći da je delimično slična situacija i u Srbiji, ali u pojedinim gradovima zabeležen je rast kupoprodaja iako je u prvom kvartalu kod nas nastavljen trend stabilizacije i smirivanja tržišta nepokretnosti koji je obeležio celu prošlu godinu, a nakon izrazito dinamičnog rasta u 2021. i 2022. godini.

Kako je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), istovremeno s ovakvim stanjem na tržištu, u prvom kvartalu došlo je do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Srbije. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, ukupna količina novca korišćena za kupovinu nepokretnosti iznosila je 1,5 milijardi evra, što je 2,6 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Od 1,5 milijardi evra, čak 456 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu ove godine bio je 29.108, što je za jedan odsto manje u odnosu na prvi kvartal 2023. godine.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (834 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovane vrednosti, dok je za kuće izdvojeno 122,5 miliona evra, tj. osam odsto od ukupne vrednosti. Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je jedan procenat manje nego lane, a iz kredita su najviše plaćani stanovi – 18 odsto.

U prvom kvartalu 2024. u Nišu i Kragujevcu zabeležen je međugodišnji rast kupoprodaja nepokretnosti, od 12,9 odsto i 13 odsto. Novi Sad takođe pokazuje blagi porast broja kupoprodaja za 0,8 odsto, dok je u Beogradu uočen pad broja transakcija 3,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Za stanove u glavnom gradu u prvom kvartalu izdvojeno je ukupno 479,6 miliona evra.