Kako se navodi u najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), tržište nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu 2024. godine pokazuje blagi porast aktivnosti, sa ukupnom vrednošću prometa od 1,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 8,2 odsto u odnosu na drugi kvartal 2023. godine.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti tradicionalno zauzima prodaja stanova – 979,5 miliona evra, sa učešćem od 56 odsto ukupno prometovane vrednosti, dok je za poslovne prostore u drugom kvartalu ove godine izdvojeno 77 miliona evra, što je svega četiri odsto učešća u ukupnim novčanim sredstvima.

Agent i vlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević u razgovoru za Biznis.rs ističe da se cene, kada je reč o poslovnom prostoru, nisu menjale i da je veća potražnja za zakupom nego za kupovinom.

“Podaci RGZ-a odnose se na celu Srbiju, a kada pogledamo cene poslovnih prostora u Beogradu možemo videti da se one ‘uzimaju’ linearno sa novogradnjom koja diktira cene. Ništa nije poskupelo, mi imamo jednu ozbiljnu stagnaciju već duži period. Jednostavno se ništa ne prodaje. Ponuda je šarenolika, ali se poslovni prostor pre svega dobro izdaje – ne kupuje se”, kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, poslovni prostor je širok pojam, pa je takva i ponuda u glavnom gradu. Često je to kancelarija u stanu ili prostor u popularnim poslovnim zgradama, ima i objekata za proizvodnju, fabrika…

“Interesovanje za zakup je dobro. Većina ljudi traži poslovni prostor na Novom Beogradu, i to pretežno u poslovnim zgradama i sa parkingom. Takođe, za kancelarije se često uzimaju i stanovi u Beogradu na vodi jer su u samom centru, imaju garaže, pa ih ljudi iznajmljuju kao poslovni prostor”, dodaje Lazarević.

Zakup kancelarija i do 40 evra po kvadratu

Na pitanje kako se kreću cene poslovnog prostora, Lazarević kaže da sve zavisi od lokacije, prilaza i tipa prostora koji se traži.

“Zakup za kancelarijski prostor se kreće od 15 do 30 evra po kvadratu. Naravno, garažna mesta se dodatno plaćaju. Kada je u pitanju prodaja, izjednačena je cena stanova i poslovnih prostora. Tu izuzimam lokale u novogradnji koje prevashodno investitori ne prodaju nego izdaju u zakup, i to za priličan novac kada su dobre lokacije u pitanju, a to su uglavnom lokali od 50 do 100 kvadrata. U njima zakup ide i do 40 evra po kvadratnom metru, u novim zgradama na top lokacijama”, ističe Kaća Lazarević.

Naša sagovornica kaže da je ogromna potražnja za magacinima i da je ovakvih prostora vrlo malo, uprkos činjenici da su ljudi spremni da za njih izdvoje ogroman novac.

“Ljudi su spremni da izdvoje milion evra samo da to bude pravi magacin, dobar objekat koji ima adekvatan prilaz, parking i da je u okviru neophodnih standarda. Toga nema i sve što se pojavi odmah se proda”, kaže ona.

 

Kada je reč o rubnim opštinama, u kojima se neretko može videti da neko izdaje ili prodaje poslovni prostor po pristupačnijim cenama, Lazarević napominje da je puno onih koji nemaju dokumentaciju.

“To je uglavnom neka ‘divlja’ gradnja i samim tim ne može da se prometuje. Može da se izda, ali ne i proda”, zaključuje.